O NAMA

Ambulanta za rehabilitaciju IspraviSe nalazi se u Beogradu i kao kolektiv imamo dugogodišnje iskustvo u radu sa pacijentima kojima se javljaju bolovi u leđima, kao i u radu sa pacijentima koji imaju loše držanje ili deformitet kičme poput skolioze, kifoze i kifoskolioza kod dece i odraslih. Zbog nepravilnog držanja tela i nedovoljne fizičke aktivnosti, u poslednje vreme sve veći broj ljudi pati od deformiteta kičmenog stuba i bola u leđima. U našoj ambulanti dočekaće vas tim stručnih, iskusnih i visoko obrazovanih fizioterapeuta koji će pronaći idealno rešenje za svakog pacijenta. Ono što nas razlikuje od drugih je sveobuhvatan individualni pristup. Uz pravilnu kombinaciju vežbi istezanja, vežbi snage, masaže i sa obukom koje svakodnevne navike loše utiču i kako ih menjati, postižemo odlične rezultate i kod dece i kod odraslih.

Često se susrećemo sa osobama koje su, prethodno, izmučene dugim lečenjem bez rezultata, nezadovoljni su, nepoverljivi i razočarani. Takve pacijente uspešno motivišemo, jer kroz zajednički rad i trud dolazimo do odličnih rezultata, a rezultati su najbolji podsticaj za dalji napredak i vežbanje. Terapeutska procena pacijenta nam je jako bitna jer na taj način prilagođavamo vežbe svakom ponaosob, što je sa zadovoljstvom prihvaćeno. Još jedan vid pridobijanja pacijenata i zauzimanja aktivnog i pozitivnog stava prema problemu je pružanje podataka samom pacijentu iz oblasti kojoj njegov problem pripada, kako bi ga što bolje razumeo.

Time se, između ostalog, poštuje jedan od osnovnih principa rehabilitacije –

individualni pristup svakom pacijentu.

Sa željom da vam omogućimo da se osećate vidno bolje, zdravije i pravije, naša ambulanta sa svojim znanjem i iskustvom, vam stoji na raspolaganju.

BAVIMO SE

Neoperativnim lečenjem deformiteta kičme: skoliza, kifoza i kifoskolioza kod dece i odraslih
Lečenjem skoliotičnog i kifotičnog držanja
Lečenjem bola u vratu
Lečenjem bola u leđima različitih uzroka (dugotrajno sedenje, dugotrajno stajanje, dizanje tereta, lumbago, lumboišijalgija, osećaj ukočenosti)
Obukom kako da pravilno vežbate u teretani

SKOLIOZA je deformitet lokomotornog sistema koji dovodi do krivljenja kičme u jednu stranu, gledano otpozadi, u obliku slova ’C’, ili na obe strane u obliku slova ’S’. Formira se krivina kičmenog stuba koja normalno ne postoji. Poznato je da, ako se skolioza ne leči adekvatno i na vreme, ona se progresivno povećava u bilo kom životnom dobu. Oboljenje je široko zastupljeno i češće se viđa kod devojčica. Nastaje, najčešće, u detinjstvu u periodu od polaska u školu do puberteta, neretko i u kasnijim uzrastima. Početak je uvek u jednom delu kičme (primarna krivina) te se kompenzatorno širi dalje.

Skolioze delimo u dve osnovne grupe:

1. Funkcionalne (nesturkturalne skolioze) ili skoliotično držanje - u ovoj grupi nema anatomskih poremećaja kičme. Uklanjanjem uzroka nestaje i skolioza. Skoliotično držanje se može korigovati jer nema promena na koštanim delovima kičmenog stuba. Međutim, ako se na vreme ne uoče i ne leče vežbama, vremenom mogu da pređu u strukturalnu, pravu skoliozu.

2. Organske (strukturalne skolioze) ili prava skolioza je deformitet lokomotornog sistema koji dovodi do krivljenja kičme u jednu stranu, gledano otpozadi, u obliku slova ’C’, ili na obe strane u obliku slova ’S’. Formira se krivina kičmenog stuba koja normalno ne postoji. Poznato je da, ako se skolioza ne leči adekvatno i na vreme, ona se progresivno povećava u bilo kom životnom dobu. Oboljenje je široko zastupljeno i češće se viđa kod devojčica. Nastaje, najčešće, u detinjstvu u periodu od polaska u školu do puberteta, neretko i u kasnijim uzrastima. Početak je uvek u jednom delu kičme (primarna krivina) te se kompenzatorno širi dalje.

Pravi uzrok skolioze i skoliotičnog držanja nije poznat, ali uvek postoji skup određenih uzroka koji utiču na njenu pojavu, dok je sama progresija nepredvidiva. Najčešći uzroci kod dece su fizička neaktivnost, nošenje teških školskih torbi, dugotrajno i nepravilno sedenje kod kuce/u školi/za kompjuterom, nagli rast, pol, genetika, ravna stopala, ishrana, te dolazi do disbalansa u jačini leđnih mišića. Kasnije, u odraslom dobu, najčešći uzroci su način života (vrsta posla, dugotrajno i nepravilno sedenje), nošenje tereta, nedostatak fizičke aktivnosti, pogrešna fizička aktivnost.

Klinička slika

Prvi znakovi lošeg skoliotičnog držanja ili skolioze primetni su u stojećem položaju. Osnovne karakteristike koje roditelji treba da primete su:

vidljiva zakrivljena linija kičme,

glava iskrivljena na jednu stranu,

jedno rame više postavljeno u odnosu na drugo,

asimetrija u jačini mišića,

istaknutija i bliža jedna lopatica kičmenom stubu,

gibus (grba),

Lorencovi trouglovi nejednaki (ogranicen linijom unutrašnje strane ruke, dela grudnog koša i bokom),

stomak mlitav i ispupčen,

jedna noga u lako savijenom položaju,

spreda je moguća asimetrija dojki kod devojčica.

Prateći simptom skolioze može biti i bol u leđima. Po našem iskustvu on nema veze sa stepenom iskrivljenja kičme, mogu biti vrlo male skolioze sa velikom bolovima i obrnuto.

DIJAGNOSTIKA SKOLIOZE

Preventivni pregledi su jako bitni

Na taj način se loše držanje i deformiteti primećuju na vreme, te se zaustavlja i sprečava njihov dalji razvoj. Na vreme otkriveno loše skoliotično držanje rezultira izlečenjem, tj ispravljanjem. Kažu da se sa prestankom rasta i razvoja ne može ništa učiniti po pitanju deformiteta kičme. To nije tačno, jer kao što se posle 25. godine života postojeći deformiteti mogu pogoršati, tako se mogu i ublažiti. Deformitet kičme se redovnim, pravilnim i ciljanim vežbama može ublažiti čak i u starijem dobu. Primenom korektivnih vežbi i plivanjem može se zaustaviti propadanje leđnih mišića i znatno umanjiti deformitet kičmenog stuba. Da bi se taj uspeh postigao treba uložiti mnogo volje, truda i strpljenja.

U dijagnostici skolioze je najvažniji klinički test pretkolona. Iz stojećeg stava se pacijent savije napred gde su noge ispravljene a ruke slobodno vise. Ukoliko i u ovom položaju postoje vidljivi znaci skolioze, radi se o pravoj skoliozi. U tom položaju se vidi zakrivljena linija kičme, disbalans u jačini mišića kao i gibus (grba). Ukoliko se pri testu pretklona znaci skolioze ne vide radi se o skoliotičnom držanju. Osnovna dijagnostička metoda je rendgen kičme ili RTG.

Gibus ili grba su izbačena rebra u grudnom delu, na strani zakrivljenja kičme. Nastaje zbog krivine i rotacije pršljenova u grudnom delu kičme.

Progresija skolioze je nepredvidiva, ali dosta zavisi od stepena krivine, zahvaćenog dela kičme, mesta krivine, uzrasta, da li su jednostrane ili dvostrane, skolioze sa većim stepenom krivine su progresivnije.

Lečenje skolioze

U LEČENJU skolioze najznačajnije je rano otkrivanje i sama prevencija. Glavni cilj je da se postojeće stanje ne pogorša, zaustavi i koliko god je to moguće da se stepen skolioze smanji. Lečenje zavisi od pola, od uzrasta (da li je u pitanju dete ili odrasla osoba), od opšteg stanja organizma, od stepena iskrivljenja kičme, od toga kada je lečenje započeto, mesta iskrivljenja kičme, načina života, od toga da li je dete nosilo mider ili ne... Kao što smo na početku naveli lečenje sprovodimo prema individualnom programu za svakog pacijenta. Naš način lečenja je sveobuhvatan. Kako vežbate sa nama tako gledamo da utičemo na svakodnevne loše navike kojih niste ni svesni, a doprinose pojavi defomormiteta kičme.

Lečenje se sastoji od:

*manuelnog istezanja mišića kičme. Istezanje je bitno zbog zagrevanja, opuštanja i kao priprema za ostatak terapije,

*korektivnih vežbi, poslednjeg i najbitnijeg dela. Sve vežbe se rade sa nama i pod našim nadzorom. Pravilno vežbanje podrazumeva rad i simetričnih i asimetričnih vežbi u zavisnosti od same skolioze i toga da li je u pitanju samo skoliotično loše držanje. Vežbe na parteru nisu dovoljno jake, zato vežbe radimo na spravama (hiperekstenzija, gladijator, veslanje), sa šipkama i tegovima, uz pomoć kojih ciljano pogađamo slabe mišiće leđa i sa njima postižemo odgovarajuće individualno opterećenje koje podstiče razvoj mišića. Sve vežbe se rade tako da su slabi mišići maksimalno opterećeni, a jači mišići maksimalno izolovani da ne rade. Cilj je vratiti jačinu leđnih mišića u balans. Prave mišiće koji su vam potrebni i koji mogu da drže leđa pravo dobićete samo upornim i konstantnim vežbanjem. Individualno vežbanje je od presudnog značaja jer je svaka skolioza individualna, i svaki organizam je drugačiji.

Redosled je bitan

Ovakav redosled je ključan za lečenje deformiteta kičme. U periodu rasta i razvoja bitna je sportska aktivnost, ali uz redovne preglede.

Ponekad bavljenje jednoručnim sportovima može uzrokovati disbalans u mišićima i skoliotično držanje. Plivanje je preporučljivo, ali je nedovoljno za razvoj mišića leđa. Bitan je i stil plivanja. Ne preporučujemo odlazak u teretanu i vežbanje na svoju ruku, bez konsultacije sa stručnim licima, jer postoji mogućnost da se sa pogrešnim vežbanjem pogorša postojeći deformitet ili ako ga nema da se napravi, ili eventualno da se sa pogrešnim vežbanjem pojavi bol u leđima.

Ako već postoji bol u leđima, vrlo lako ga otklanjamo sa pravilnim istezanjem i vežbanjem, kojima vas učimo na samoj terapiji. Svakako uvek imati na umu da deca od najranijeg uzrasta treba da budu fizički aktivna, da se zdravo hrane i što više kreću, a da što manje vremena provode u zatvorenom prostoru, ispred televizora ili kompjutera. Redovna fizička aktivnost doprinosi jačanju svih mišića kod deteta, samim tim i mišića kičmenog stuba.

Slaba fizička aktivnost uz niz drugih faktora (nepravilno sedenje, nepravilno držanje, teška školska torba) pogoduje razvoju deformiteta.

Zašto ne preporučujemo nošenje midera u lečenju skolioze?

Zvanična medicina, sem nošenja midera i operacija, nema drugo rešenje za skoliozu. Mišići prilikom nošenja midera atrofiraju jer se ne koriste i ne učestvuju u svakodnevnim aktivnostima, a i ono malo mišića što je postojalo atrofira. Neretko viđamo i pojavu komplikacija prilikom nošenja midera, kao što su rane na koži zbog pritiska midera, alergije na materijal, smanjena pokretljivost kičmenog stuba zbog pasivne fiksacije, digestivni problemi, respiratorne i psihološke smetnje. Pasivna stabilizacija nije rešenje. Kada dođe do pogoršanja posle nošenja midera, sledeća opcija je operacija, koju mi NIKAKO NE PREPORUČUJEMO! Operacija uništava celu pokretljivost kičme, veoma je bolna i ostavlja veliki ožiljak. Posle operacije svi mišići su uništeni i ne koriste se jer se kičma drži na šipci. Sa fiksacijom kičma gubi svoju normalnu mobilnost. Komplikacije, kao odbacivanje šipke, lomljenje šipke, infekcije, bolovi, povrede nerava, su vrlo česte. Pacijenti koji su imali operaciju i šipka im je posle određenog vremena izvađenja, mogu da rade vežbe, razvijaju mišiće leđa i uspešno smanje deformitet. Lečenje je teže, duže traje, ali uz našu pomoć i vašu upornost mogući su vrlo zadovoljavajući rezulatati.

Kifotično, loše držanje su pogrbljena leđa i povijena ramena unapred, koja se lako ispravljaju ako povedemo računa kako ih držimo. Ukoliko se sa vežbama ne krene na vreme i držanje ne koriguje, može da preraste u pravu kifozu. Prava kifoza je deformitet kičmenog stuba gde postoje promene na samim grudnim pršljenovima. Deformitet se posebno primećuje u sedećem položaju.

Lečenje se sastoji od:

- individualnog istezanja mišića,

- individualnog vežbanja gde je najbitnije ciljano, simetrično razvijanje leđne muskulature i spavanje na leđima, sa niskim jastukom. Kifoza se lakše ispravlja od skolioze jer postoji iskrivljenje u jednoj ravni, i to je normalna krivina kičmenog stuba koja se samo povećala. Cilj je vratiti jačinu leđnih mišića u balans. Skraćeni i jaki grudni mišići se istežu, dok se mišići leđa vežbaju kako bi ojačali i povukli ramena unazad. Prave mišiće koji su vam potrebni i koji mogu da drže leđa pravo dobićete samo upornim i redovnim vežbanjem.

Ukoliko se ne nastavi sa vežbanjem i održavanjem postignutog, ovi deformiteti i loša držanja se lako mogu vratiti u prethodno stanje, ponekad doprineti još težoj kliničkoj slici nego ranije, posebno kod dece. Mišići su aktivni stabilizatori kičmenog stuba koji zahtevaju konstantno vežbanje, jer je ključ u održavanju svega postignutog. Zbog toga nam je edukacija samog pacijenta tokom rehabilitacije jako bitna, kao i osoba sa kojima pacijent živi. Kada je u pitanju dete, roditelji aktivno učestvuju u procesu rehabilitacije.